Revolution of the 7th art

U poslednje vreme vishe smo zaokupljeni fotkanjem, pa zato nema nikakvih novih tekstova...Dok ne stigne text o Danilu Harmsu (u pripremi), evo jedne od nashih fotki:

Ostale fotke mozete videti na:

http://woodstocks.deviantart.com/

(komentari su dobrodoshli )

   Rodjen je 1893. god Adalsbruku u Norveskoj, a odrastao je u Oslu. Nakon prerane smrti njeogve majke i starije sestre, za koju je bio veoma vezan, njega, njegovog brata i dve mladje sestre podizao je otac koji je u njih usadio dubok strah stalno im govoreci da ako budu bili gresni u bilo kom pogledu, bice osudjeni na pakao, bez prilike za iskupljenje. Jednoj od njegovih mladjih sestara dijagnostifikovana je mentalna bolest, a i sam Munch je bio cesto bolestan. U celoj porodici, jedino je njegov brat bio u braku, ali je umro samo nekoliko meseci nakon vencanja. Nakon tako mucnog detinjstva, nije ni cudo da je cesto govorio: "Bolest, ludost i smrt, bili su andjeli oko moje kolevke i pratili su me kroz ceo zivot." 

   Zbog bolesti, napustio je koledz, ali godinu dana kasnije upisao je studije umetnosti. Iako je najvise uticaja imao od strane postimpresionista, Munch-ove teme bile su simbolisticke, u smislu stanja uma, vise nego u smislu spoljasnje realnosti. Apsolutno ga nije zanimalo da slika ni mali deo realnosti, vec emotivne situacije pune ekspresivne energije, i samim tim, pazljivo je izracunavao svoje kompozicije da stvori napetu atmosferu.

    Ceo njegov rad zasniva se najvise na tragedijama i tragicnim sudbinama njemu bliskih ljudi i njega samog. Najpoznatiji primer je most na slikama Scream, Despair i Anxiety, koji u stvari predstavlja most iznad mentalne ustanove, u kojoj je najverovatnije bila i njegova sestra (?), na kome su se zaista culi sablasni krici tamosnjih pacijenata.

   Munch je favorizovao plitku postavku slike i minimalnu pozadinu za svoje frontalne figure. Poze je birao da najubedljivije predstave stanje uma i tela, tako da figure dobijaju monumentalni, staticki kvalitet. Njegovi likovi kao da igraju na pozornici, cija pantomima fiksiranih poza pojacava razlicite emocije. Kako svaka licnost predstavlja pojedinacnu psiholosku dimenziju, Munch-ovi muskarci i zene su vise simboli nego realne licnosti. U stvari, sama cinjenica da je lica ponekad crtao izoblicenima, bez pola, ide u prilog tome da je time hteo da pojaca emociju, a i sam simbol kao takav.

    Njegova umetnost prolazila je kroz periode i napredovala. Tako u njeogim delima mozemo da prepoznamo naturalisticke elemente (Hans Jaeger), impresionisticke (Rue Lafayette), a zatim i njegovu originalnu Sinteticku estetiku (Melancholy), u kojoj boje predstavljaju glavne simbole.

   Ta jaka simbolika emocija na njegovim slikama cini da posmatrac oseti doticnu, ili cak i cuje, i to je ono sto njegove slike izdvaja od drugih iz tog zanra, a i od svih ostalih...

"Iz mog trulog tela cvece ce rasti, i ja sam u njemu, i to je vecnost."

                                                            -Edvard Munch 

 

Pomenute i jos neke slike mozete pogledati u Galeriji ovog bloga, a jos slika mozete naci ovde. 

 

*********by Irina*********

Danas je nemoguce napraviti komercijalni forum koji ce biti posvecen iskljucivo umetnosti (pre svega filmu), ali srecom danas nam internet pruza mogucnost besplatnog forum-hostinga i mogucnost za nastanak takvog foruma.
Ranije sam pokusao da otvorim forum posvecen filmu kao umetnosti, ali kako vecina ljudi film dozivljava iskljucivo kao zabavu, ideja nije zazivela. Da ne bi ta ideja propala, nastao je woodstock.freeforums.org , forum koji je, kao i ovaj blog, prvenstveno posvecen umetnosti i filmu.
Ideja foruma je, osim diskutovanja o umetnosti, i mogucnost predstavljanja radova svih nas koji nismo u mogucnosti ili ne zelimo da se umetnoscu bavimo "komercijalno".
Forum i blog su simbolicno nazvani "Woodstock", kako zbog svima dobro poznate ideje cuvenog festivala, tako i zbog male nespretne zute pticice koja prati Snoopy-ja :).
Pozivam sve koji zele da ucestvuju u ovoj "borbi protiv vetrenjaca" da nam se pridruze, kako na forumu, tako i na blogu.

Celoga zivota me odusevljava ideja predgovora, mada ih nikada nisam citao, to je jedini razlog imena prvog posta.
Oooo kad samo pomislim koju bih Nirvanu uspeo da dozivim u nerpospavanim nocima da nije bilo FILMA. Jer, muzika jeste muzika, pojam bez koga vecina ljudi ne moze da zivi, ali ona je pozadina. Sluh je kod ljudi relativno zakrzljalo culo, dok je vid skoro...pa SKORO pa savrsen. Na njega IPAK najvise OBRACAMO PAZNJU???
I, evo, dok pisem ovo u pozadini se cuje Nick Cave...
Pa, da li je film umetnost?
Kako bi na to odgovorio recimo jedan larpurlartista?
Cinjenica je da jedan veliki Hitchcock nije voleo da njegove filmoive smatraju umetnoscu.
Da li Bunuela treba smatrati umetnikom?
Ne osudjujuci Bunuela (cije filmove licno volim), moram da primetim, da nastankom "moderne umetnosti", svako moze da bude umetnik. Da odsanja par slika, baci ih na traku, platno, doda jos par nepovezanih pojmova, i svi se tome KAO dive. Otprilike sledeca scena: lik i likinja koji stoje u nekoj hipotetickoj galeriji diveci se slici koja sadrzi nista drugo do crnog kvadrata na beloj podlozi...hmmm...Ljudi u sustini cene ono sto ne razumeju.
Da li su Fellini-jevi filmovi umetnost?
Ako mene pitate odgovor je da, ali da li je umetnost i ono sto samo "umetnik" moze da shvati?
A opet, s druge strane, zar nam takva umetnost ne otvara gotovo neogranicene mogucnosti za licno tumacenje takvog umetnickog dela?
Ali, da li nase tumacenje umetnickog dela umanjuju samu vrednost tog dela?
Da li umetnost uopste treba tumaciti? Zar odgovorom ne, ne umanjujete vrednost samog pojma umetnosti, jer onda sve moze da bude umetnost. Ali najveca istina je, i ono sto daje kontradiktornost celom ovom blogu je da je umetnost kao takva subjektivna, kao uostalom i sve oko nas. Odnosno subjektivno je nase vidjenje toga, dok pravu istinu vidi samo sam umetnik. Ili vi, ako ste na LSD-ju. Mozda.
A mozda istina i ne postoji.
Mozda objektivnost ne postoji. Vec je to nametnuta tudja subjektivnost.

Mislim da je ovo solidan predgovor za ono sto sledi. Izvinjavam se zbog mogucih nelogicnosti u ovom i narednim tekstovima, ali ipak je ovo Gonzo. Pure Gonzo, bez recenzija i samo-cenzure.

P.S. Da li neko savrsen moze da stvori nesavrseno delo, i da li neko nesavrsen moze da stvori savrseno delo?

**********by Boba & Irina**********

 (Dalje)