Edvard Munch
Rodjen je 1893. god Adalsbruku u Norveskoj, a odrastao je u Oslu. Nakon prerane smrti njeogve majke i starije sestre, za koju je bio veoma vezan, njega, njegovog brata i dve mladje sestre podizao je otac koji je u njih usadio dubok strah stalno im govoreci da ako budu bili gresni u bilo kom pogledu, bice osudjeni na pakao, bez prilike za iskupljenje. Jednoj od njegovih mladjih sestara dijagnostifikovana je mentalna bolest, a i sam Munch je bio cesto bolestan. U celoj porodici, jedino je njegov brat bio u braku, ali je umro samo nekoliko meseci nakon vencanja. Nakon tako mucnog detinjstva, nije ni cudo da je cesto govorio: "Bolest, ludost i smrt, bili su andjeli oko moje kolevke i pratili su me kroz ceo zivot."
Zbog bolesti, napustio je koledz, ali godinu dana kasnije upisao je studije umetnosti. Iako je najvise uticaja imao od strane postimpresionista, Munch-ove teme bile su simbolisticke, u smislu stanja uma, vise nego u smislu spoljasnje realnosti. Apsolutno ga nije zanimalo da slika ni mali deo realnosti, vec emotivne situacije pune ekspresivne energije, i samim tim, pazljivo je izracunavao svoje kompozicije da stvori napetu atmosferu.
Ceo njegov rad zasniva se najvise na tragedijama i tragicnim sudbinama njemu bliskih ljudi i njega samog. Najpoznatiji primer je most na slikama Scream, Despair i Anxiety, koji u stvari predstavlja most iznad mentalne ustanove, u kojoj je najverovatnije bila i njegova sestra (?), na kome su se zaista culi sablasni krici tamosnjih pacijenata.
Munch je favorizovao plitku postavku slike i minimalnu pozadinu za svoje frontalne figure. Poze je birao da najubedljivije predstave stanje uma i tela, tako da figure dobijaju monumentalni, staticki kvalitet. Njegovi likovi kao da igraju na pozornici, cija pantomima fiksiranih poza pojacava razlicite emocije. Kako svaka licnost predstavlja pojedinacnu psiholosku dimenziju, Munch-ovi muskarci i zene su vise simboli nego realne licnosti. U stvari, sama cinjenica da je lica ponekad crtao izoblicenima, bez pola, ide u prilog tome da je time hteo da pojaca emociju, a i sam simbol kao takav.
Njegova umetnost prolazila je kroz periode i napredovala. Tako u njeogim delima mozemo da prepoznamo naturalisticke elemente (Hans Jaeger), impresionisticke (Rue Lafayette), a zatim i njegovu originalnu Sinteticku estetiku (Melancholy), u kojoj boje predstavljaju glavne simbole.
Ta jaka simbolika emocija na njegovim slikama cini da posmatrac oseti doticnu, ili cak i cuje, i to je ono sto njegove slike izdvaja od drugih iz tog zanra, a i od svih ostalih...
"Iz mog trulog tela cvece ce rasti, i ja sam u njemu, i to je vecnost."
-Edvard Munch
Pomenute i jos neke slike mozete pogledati u Galeriji ovog bloga, a jos slika mozete naci ovde.
*********by Irina*********